Divčibare krije u svojim nedrima mnogo davno isprčanih priča. Ponavljaju se kroz istoriju iznova i oživljavaju sećanja. Legenda kaže da će princ Andrijaš i vila Razvigora ponovo hodati rascvetanim poljima narcisa… Možda ćete ih baš vi sresti.
Skrovište je vile Razvigore, na rečnom toku reke Manastirice koja izvire pod Kraljevim stolom. Jako je nepristupačan i opasn predeo, izvanredne lepote. Zvanično je zabranjen pristup zbog velikog broja nesrećnih slučajeva.
Danas je crkva Sv. Nikole, ili Krčmarska crkva. Više puta je kao manastir obnavljan, paljen i pustošen. Predanje govori da je podignuta crkva na temelju, ili je obnovljena kao crkva Marka Kraljevića u kojoj je sahranio na prevaru ubijenog brata Andrijaša. O postojanju sarkofaga Andrijaša svedoče istorijski spisi o obnavljanju crkve, ali kao i svaka legenda nosi u sebi veo tajne. Reka koja teče pored nje je Manastirica i čuva uspomenu o nekadašnjem Belom manastiru pokraj grada Bele Stene.
Od nekadašnje slvne tvrđave ostali su istorijski zapisi i ostaci zidina obrasli šumskim rastinjem, koje ponekada skriva i pogled na stene. Ovom arheološkom nalazištu nije lako prići i ne postoje atraktivni vidljivi elementi tvrđave zbog kojih je vredno uložiti napor, jer je razorena u poslednjem pohodu i nije obnavljana.
Mesto je na kom se dočekao Šarac u progonu proklete Morane, i omogućio Marku Kraljeviću osvetu zbog pogibije brata Andrijaša. Tu je izbio i izvor. Mogu se videti na kamenu trag koji svedoči udar kopita konja Šarca Marka Kraljevića.
Mesto ubistva kraljevića Andrijaša, gde ga je na prevaru prokleta Morana, pretvorivši se u prelepu krčmaricu Maru, uvela u krčmu i opila. Na tom mestu je ukraden i vilin veo i prsten cara Dušana. Danas je na tom mestu hrpa kamenja iz temelja nekadašnje krčme.
Na vrhu Orlovac koje je ime dobilo po nekadašnjem staništu beloglavih supova, a koje je po legendi doveo Car Dušan da mu budu ”oči” i čuvaju Divčibare i grad. Planira se postavljanje kamene replike beloglavog supa u poletu u prirodnoj veličini. Posebnu atrakciju predstavljaju povremena nadletanja supova sa kanjona Trešnjice što pothranjuje legendu o povratku supova na Divčibare a sa njima i kraljevića Andrijaša i Marka.
Nekadašnji neprikosnoveni gospodari divčibarskih šuma došli su i nestali zajedno sa beloglavim supovima. Dovedeni da spreče beg proklete Morane iz rudnika pod Golupcem, ove mistične zveri stalno obitavaju između našeg i podzemnog sveta. Skorim postavljanjem kamenog spomenika replike risa u prirodnoj veličini na mestu sa kojeg se može videti napušteni rudnik, dočaraćemo legendu i upoznati posetioce sa jednim zaboravljenim svetom.
U rudniku je po legendi zarobljena prokleta Morana, mitološko biće koja donosi zimu, glad i propast. Osobina joj je da se pretvara u biće koje poželi, a uz pomoć molitvenika sa Hilendara više puta je zatvarana, dok je uz pomoć magije bežala. Da li je još tu, posle rušenja grada, niko ne zna. Ovo mesto ne treba posećivati bez preke potrebe, naročito ne pred sumrak. Iz zatvorenog okna rudnika vireće uskoro lanci, bukagije kojom je bila vezana Morana.
Planira se podizanje spomen obeležje od kamena koje simboliše snagu, vlast i odbranu od zavojevača. Oko spomenika uradie se amfiteatar za realizaciju kulturnih sadržaja. Ovaj spomenik biće jedna od turističkih atrakcija koja se oslanja na istorijsku pobedničku bitku kralja Dušana protiv ugarske vojske, a u kojoj mu je po legendi vila Razvigora značajno pomogla.
Na vrhu Kraljev sto biće postavđen kameni tron, veličine koja nadmašuje postojeće, da bi bio i spomenik – podsetnik na veličinu kasnijeg Dušanovog carstva. Biće to pogled koji može posetiocu dočarati poziciju komandanta bitke na Golubačkom polju, na kom je Dušan pobedio Ugare.
Danas beli narcisi nošeni vetrom Razvigore cvetaju širom Divčibara, ali najpoznatija polja su ona na kojima je Andrijaš kitio vilinu kosu, dok su zajedno šetali zaljubljeni. Danas je beli narcis podsetnik vile Andrijašu da će ga zauvek voleti, a mnogim devojkama nada da će i one sreti takvu neprolaznu ljubav. Svaki narcis širom Divčibara podsetnik je na legendu. Ali treba podsećati stanovnike i turiste zašto rastu baš tu.
Ovo jako neobično drvo je možda jedno od najstarijih na Divčibarima. Ispod njega su vila Razvigora i kraljević Andrijaš zakleli jedno drugom u večnu ljubav, a posle njih mnogi drugi mladi, nadajući se da će ta ljubav takva i ostati. I ovo drvo je savilo svoje grane kao i da je samo u zagrljaju sa svim zaljubljenima koji mu dolaze, i čuva im uspomene.
Ovaj živi pdsetnik na Svetoga Savu koji se zamonašio u manastiru Sv Pantelejmona na Hilendaru, dominira centrom Divčibara. Svojom skromnom arhitekturom i neobičnom lepotom je ujedno i mesto na kojem se vernici zahvaljuju na isceliteljskoj pomoći Sv Pantelije (Pantelejmona), kao što se i vila zahvalila ispunivši obećanje da se više neće mešati u sudbinu ljudi.
”Vilin put” kojim su nekada svakodnevno prolazili vila Razvigora i kraljević Andrijaš, i danas ta trasa obeležene šetačke staze.
Ovim putevima prolazili su Ilirski i Keltski ratnici, rimske legije, osmanski i srpski vitezovi, dubrovački trgovci… u večnoj potrazi za boljom životom i slavom danas smo možda i mi sami…
Namenjene su usmeravanju pešaka i postavljaju se na ključnim raskrsncama gde nije jasan pravac ka konačnim turističkim odredištima. Na sebi sadrže pintagram sa simbolom odredišta, naziv destinacije na srpskom i engleskom jeziku, kao i okvirne udaljenosti u kilometrima od tačke postavljenog usmerenja.
Napravljena je od materijala koji je sa Divčibara: Kamena i drveta. Na kamenim površinam je moguće sedeti zahvaljujući visini i širini, a balvani su naosači za mapu i informacija. Mapa ovek pokazuje na sebi poziciju posmatrača radi orjentacije prema drugim lokacijama.
Skeniranje QR koda na mapi ”pametnim” telefonom, otkriva vam se priča o Divčibarama.
Napravljena je od materijala koji je sa Divčibara: Kamena i drveta. Na kamenim površinam je moguće sedeti zahvaljujući visini i širini, a balvani su naosači za mapu i informacija. Mapa ovek pokazuje na sebi poziciju posmatrača radi orjentacije prema drugim lokacijama.
Skeniranje QR koda na mapi ”pametnim” telefonom, otkriva vam se priča o Divčibarama.
